in

Zbog rata nema izvoza pšenice iz Ukrajine, cene idu u nebo, ali to JOŠ NIJE NAJGORE!

Rat Rusije u Ukrajini sprečava žito da napusti zemlju, poskupljuje hranu širom sveta i preti da pogorša nestašicu, glad i političku nestabilnost u zemljama u razvoju.

Rusija i Ukrajina zajedno izvoze skoro trećinu pšenice i ječma na planeti, više od 70% suncokretovog ulja i glavni su dobavljači kukuruza. Rusija je najveći svetski proizvođač đubriva.

Svetske cene hrane su već rasle, a rat je pogoršao stvari, sprečivši oko 20 miliona tona ukrajinskog žita da stigne do Bliskog istoka, severne Afrike i delova Azije.

Nedelje pregovora o stvaranju bezbednih koridora za izvlačenje žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka nisu donele nikakav napredak jer hitnost raste kako se približava sezona letnje žetve.

„To se mora dogoditi u naredna dva meseca ili će biti užasno“, upozorila je Ana Nagurni, koja studira krizni menadžment na Univerzitetu Masačusets Amherst i članica je odbora kijevske škole ekonomije.

Ona je naglasila da 400 miliona ljudi u svetu zavisi od ukrajinskih zaliha hrane. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) predviđa da bi se do 181 milion ljudi u 41 zemlji ove godine moglo suočiti sa krizom hrane ili gorim nivoom gladi.

Evo pogleda na globalnu krizu hrane:

KAKVA JE SITUACIJA?

Obično se 90% pšenice i drugih žitarica sa ukrajinskih polja izvozi na svetska tržišta morskim putem, ali ih je zadržala ruska blokada.

Deo žitarica se preusmerava širom Evrope železnicom, drumom i rekom, ali ta količina je samo kap u poređenju sa količinama koje se prevoze na morskim putevima. Pošiljke se takođe gomilaju jer se širina pruga u Ukrajini ne poklapa sa širinom njenih suseda na zapadu.

Zamenik ukrajinskog ministra poljoprivrede Markijan Dmitrasevič zatražio je od zakonodavaca EU pomoć u izvozu više žitarica, uključujući proširenje upotrebe rumunske luke na Crnom moru, izgradnju više teretnih terminala na reci Dunav i uklanjanje prepreka birokratske procedure za prelazak tereta na poljskoj granici, ali to znači oduzimanje hrane onima kojima je potrebna.

„Sada morate ići po Evropi da biste se vratili na Mediteran. To je zaista poskupelo cenu ukrajinskom žitu“, rekao je Džozef Glauber, specijalista istraživačkog instituta za prehrambenu politiku u Vašingtonu.

Ukrajina je od početka rata uspela da izveze samo između 1,5 miliona i 2 miliona tona žitarica, u poređenju sa više od 6 miliona pre, rekao je Glauber, bivši glavni ekonomista američkog Ministarstva poljoprivrede.

Rusko žito takođe ne napušta zemlju. Moskva kaže da sankcije Zapada protiv njene bankarske i brodarske industrije onemogućavaju Rusiji izvoz hrane i đubriva i odvraćaju strane kompanije da ih isporučuju. Ruski zvaničnici insistiraju na ukidanju sankcija kako bi mogli da isporučuju svoje žito na globalna tržišta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen i drugi zapadni lideri kažu, međutim, da sankcije ne uključuju hranu.

ŠTA KAŽU STRANE U SUKOBU?

Ukrajina je optužila Rusiju da je granatirala njenu poljoprivrednu infrastrukturu, palila polja, krala žito i pokušavala da ga proda Siriji nakon što su Liban i Egipat odbili da ga kupe. Satelitski snimci koje je krajem maja napravio Makar Technologies pokazuju kako brodovi pod ruskom zastavom u luci na Krimu utovaruju žito i danima kasnije pristaju u Siriji, a vrata su im otvorena.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da je izazvala globalnu prehrambenu krizu. Zapad se slaže, sa zvaničnicima poput predsednika Saveta Evrope Čarlsa Mičela i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena koji kažu da Rusija efektivno koristi hranu kao još jedno oružje.

Rusija tvrdi da bi se izvoz mogao nastaviti ako Ukrajina ukloni mine iz Crnog mora i ako brodovi koji pristižu mogu biti pregledani u potrazi za oružjem.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obećao je da Rusija neće „zloupotrebljavati“ svoju pomorsku prednost i da će preduzeti „sve neophodne korake da osigura da brodovi mogu slobodno da napuste“.

Ali ukrajinski i zapadni zvaničnici sumnjaju u ta obećanja. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavošoglu rekao je pre nekoliko dana da bi bilo moguće napraviti bezbedne koridore bez čišćenja mina jer je poznat položaj eksplozivnih naprava.

Ostaju, međutim, druga pitanja, na primer da li će osiguravajuća društva obezbediti osiguranje za ova putovanja.

Dmitrasevič je pre nekoliko dana rekao ministrima poljoprivrede EU da je jedino rešenje poraz Rusije i deblokada luka: „Nikakve druge privremene mere, poput humanitarnih koridora, neće rešiti problem.

KAKO SMO DOSLI DO OVE SITUACIJE?

Cene hrane su već bile u porastu pre ruske invazije, uz faktore poput lošeg vremena i neuspeha useva koji su smanjivali zalihe, dok se globalna potražnja snažno oporavila nakon pandemije korone.

Glauber je pomenuo prošlogodišnje loše žetve u Sjedinjenim Državama i Kanadi i sušu koja je oštetila useve soje u Brazilu. Pogođen globalnim zagrevanjem, Afrički rog se suočava sa jednom od najgorih suša u poslednje četiri decenije, dok je rekordni toplotni talas u Indiji u martu smanjio prinose pšenice.

To je, uz rastuće cene goriva i đubriva, sprečilo druge zemlje proizvođače žitarica da popune praznine.

KO JE NAJVIŠE POGOĐEN?

Ukrajina i Rusija izvoze svoje osnovne proizvode uglavnom u zemlje u razvoju, koje su najosjetljivije na povećanje troškova i nestašice. Zemlje poput Somalije, Libije, Libana, Egipta i Sudana u velikoj meri zavise od pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja iz obe nacije u ratu.

„Najsiromašniji su oni koji primaju teret“, jadao se Glauber. „To je, bez sumnje, humanitarna kriza.

Osim pretnje glađu, rastuće cene hrane prete da stvore političku nestabilnost u ovim zemljama. Poskupljenja su bila jedan od uzroka Arapskog proleća i postoji bojazan da će se društveni fenomen ponoviti.

Vlade zemalja u razvoju moraju dozvoliti da cene rastu ili subvencionišu troškove, rekao je Glauber. Umereno prosperitetna zemlja poput Egipta, koja je najveći svetski uvoznik pšenice, može da apsorbuje visoke troškove, rekao je on. Međutim, „siromašnim zemljama poput Jemena ili državama na Rogu Afrike zaista će biti potrebna pomoć“, dodao je on.

Glad i glad muče to područje Afrike. Cene osnovnih proizvoda kao što su sirovo ulje i jestivo ulje su u nekim slučajevima i više nego udvostručene, dok su milioni goveda koje porodice koriste za mleko i meso uginuli. Za Sudan i Jemen, rusko-ukrajinski sukob doprinosi godinama unutrašnjih kriza.

UNICEF je upozorio na “eksploziju smrtnosti dece” ako se svet fokusira isključivo na rat u Ukrajini i ne interveniše. Agencije UN procenjuju da se više od 200.000 ljudi u Somaliji suočava sa “katastrofalnom glađu i glađu”, da bi oko 18 miliona Sudanaca moglo da doživi akutnu glad do septembra, a da se 19 miliona Jemenaca ove godine suočava sa nesigurnošću hrane.

Cene pšenice su u nekim od tih zemalja porasle i do 750%.

„Generalno, sve je poskupelo. Bilo da je u pitanju voda ili hrana, sve postaje gotovo nemoguće nabaviti“, upozorio je Justus Liku, savetnik za bezbednost hrane u humanitarnoj grupi CARE, posle ovogodišnje posete Somaliji.

Liku je rekao da prodavac kuvane hrane nije imao povrće ili životinjske proizvode. „Ni mleko ni meso. Rekla nam je da stoji tu samo da bi bila.”

U Libanu, pekare koje su nekada imale različite vrste hleba sada prodaju osnovnu pitu da bi uštedeli brašno.

ŠTA SE RADI?

Nedeljama je generalni sekretar UN Antonio Guteres pokušavao da posreduje u dogovoru koji bi deblokirao rusko žito i izvoz đubriva i omogućio Ukrajini da izvozi sirovine iz luke Odesa, ali napredak je bio spor.

U međuvremenu, velika količina žitarica je nasukana u ukrajinskim silosima ili na farmama. Stiže još žita: uskoro počinje zimska žetva u Ukrajini, što će povećati pritisak na skladišta iako neke njive neće biti požnjevene zbog borbi.

Sergej Hrebcov ima malu planinu žita na svojoj farmi u regionu Donbasa, ali ne može da je proda jer su transportne veze prekinute. Manje kupaca znači da su cene toliko niske da je poljoprivreda neodrživa.

„Postoje neke opcije za prodaju, ali to je kao da se baci“, jadao se on.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je da sa svojim evropskim partnerima radi na planu izgradnje privremenih silosa na granicama Ukrajine, uključujući i Poljsku, rešenje koje bi takođe rešilo problem razlika u kolosecima između Ukrajine i Zapadne Evrope.

Ideja je da se žito može prebaciti u silose, a odatle u “vagone u Evropi i odvesti u okean i ostatak sveta, ali za to je potrebno vreme”, rekao je on u govoru u utorak.

Dmitrasevič je rekao da je kapacitet skladištenja Ukrajine smanjen za između 15 miliona i 60 miliona tona nakon što su ruske trupe uništile silose ili okupirane oblasti na jugu i istoku zemlje.

ŠTA KOŠTA VIŠE?

Očekuje se da će svetska proizvodnja pšenice, pirinča i drugih žitarica dostići 2,78 milijardi tona 2022. godine, što je 16 miliona manje u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja prvi pad za četiri godine, saopštio je FAO.

Cene pšenice porasle su za 45 odsto u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period prethodne godine, prema indeksu FAO. Biljno ulje je poskupelo 41 odsto, dok su dvocifrene procente porasli i šećer, meso, mleko i riba.

Povećanja podstiču veću inflaciju širom sveta, poskupljuju namirnice i podižu troškove za vlasnike restorana, koji su bili primorani da podignu cene.

Neke zemlje su reagovale tako što su zaštitile svoje domaće zalihe. Indija je ograničila izvoz šećera i pšenice, dok je Malezija obustavila izvoz žive piletine, što je alarmiralo Singapur, koji trećinu svoje živine nabavlja od svog suseda.

Međunarodni institut za istraživanje prehrambene politike kaže da ako nestašica hrane postane akutnija kako se rat odugovlači, može doći do daljih ograničenja izvoza, što će još više povećati cene.

Još jedna pretnja je nestašica i cena đubriva, što znači da bi polja mogla biti manje produktivna jer farmeri pokušavaju da uštede, rekao je Stiv Metjuz, specijalista Gro Intelligence, kompanije za analizu poljoprivrednih podataka.

Posebno je veliki deficit u dve glavne hemikalije u đubrivima, od kojih je Rusija glavni izvoznik.

„Ako nastavimo sa nestašicom potaše i fosfata kao što sada vidimo, videćemo manje prinose na poljima“, rekao je Metjuz. „Bez sumnje, u narednih nekoliko godina”.

Kurir.rs/LA Times

Report

Šta misliš o ovome?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Written by sandzaklive

Automobil vrijedan 2,5 miliona eura se zakucao u ogradu

Najveći izraz dobročinstva i odanosti