in

Teflonsko posuđe štetno i opasno

Sigurno niste ni slutili koliko posuđe može biti štetno i opasno po zdravlje.

Izvor: YouTube/Gordon Ramsay/Screenshot

Hemikalije koje se koriste u proizvodnji savremenog posuđa su izuzetno štetne, što je i dokazano.

O ovoj temi je za Magazin na prvom RTS-a govorila Jelena Milić, naučna saradnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Ona je objasnila da se nekada koristio teflon na bazi hemikalije sa oznakom PFOA, koja je kasnije zabranjena.

“Štetnost nelepljivih premaza, poput teflona je dokazana, pogotovo kad se zagreva na visokim temperaturama duže od tri minuta. Efekat koji proizvodi naziva se teflonska ili polimerna groznica”, objašnjava Jelena Milić, upozoravajući da teflon treba izbegavati, kao i da se obavezno izbaci iz upotrebe ukoliko je oštećeno.

Sve veći broj domaćica, pa i profesionalnih kuvara, koristi silikonske kalupe i pribor. Jelena Milić naglašava da silikon nije opasan ako se proizvodi odgovorno, a to znači da mora da se temperira u toku proizvodnje kako bi se oslobodile sve toksične materije, pre dodira sa hranom.

Zato bi, za svaki slučaj, pre prve upotrebe, trebalo grejati silikonske posude na 200 stepeni, četiri sata, otvoriti prozor da se dobro provetrava i nakon toga se mogu bezbedno koristiti.

U poslednje vreme popularno je i keramičko posuđe. Ako je prava keramika onda to spada u bezbednije alternative, poput staklenog, odnosno vatrostalnog, livenog, tučanog posuđa ili posuđa od inoksa. Ona upozorava i na sve češću upotrebu mikrotalasne rerne.

“U nju ide keramičko ili stakleno posuđe. Plastika se ne sme stavljati jer se ona ne ponaša dobro kad se zagreva, niti kada se u nju stavlja vruća, masna ili kisela hrana”, napominje Milićeva.

Preporuka je da se koristi aplikacija Scan For Chem. Pomoću nje može da se pošalje zahtev proizvođaču, distributeru ili uvozniku sa pitanjem da li proizvod sadrži potencijalno opasne supstance. Zakonska je obaveza da se na njega odgovori.

“Kontrola posuđa na našem tržištu, kako uvoznog, tako i domaćeg, regulisana je Zakonom o predmetima opšte upotrebe. Predviđen je godišnji nadzor i on se obavlja, ali je pod znakom pitanja da li je taj monitoring dovoljan da pokrije celo tržište”, zaključuje Jelena Milić.

(MONDO/RTS)

Report

Šta misliš o ovome?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Written by sandzaklive

Osobine koje smanjuju rizik od pojave demencije | Magazin

U Srbiji u februaru izdato 31,5 odsto više građevinskih dozvola nego u isto vreme 2021. godine