in

Rekordna seča amazonske prašume

Deo amazonske prašume pogođen krčenjem šuma u ​​prva tri meseca 2022. godine bio je najveći ikada zabeležen, prema novom izveštaju brazilskog Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja (INPE).

Izvor: YouTube/Printscreen/ Scenic Scenes/ABC news

Prema izveštaju INPE, objavljenom u petak, između januara i marta ove godine iskrčeno je 941,34 kvadratna kilometra šume. To je najveća količina zabeležena od kada je Institut počeo da prati stope krčenja šuma 2016. Očišćeno područje je skoro tri puta veće od površine Beograda (360 km²).

Istraživači su primetili povećanje od 64 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je očišćeno 573,29 kvadratnih kilometara.

Uništavanje najveće prašume na svetu poraslo je otkako je predsednik Žair Bolsonaro preuzeo dužnost 2019. godine i oslabio zaštitu životne sredine, tvrdeći da one ometaju ekonomski razvoj koji bi mogao da smanji siromaštvo u regionu Amazona.

Izveštaj panela UN za klimu upozorava da vlade ne čine dovoljno da obuzdaju emisije gasova staklene bašte kako bi sprečile najgore posledice globalnog zagrevanja. Dok je za to uglavnom kriva upotreba fosilnih goriva, krčenje šuma čini oko 10 odsto globalnih emisija, navodi se u izveštaju.

“Brazil je primer onoga što klimatski izveštaj UN kaže kada se govori o tome da vlade ne preduzimaju neophodne radnje”, rekla je Kristijana Maceti, aktivistkinja za šume u Brazilu za ekološku grupu Grinpis.

“Imamo vladu koja namerno ide protiv neophodnih koraka za ograničavanje klimatskih promena”, dodala je ona.

Neki naučnici predviđaju da će krčenje šuma nastaviti da raste uoči predsedničkih izbora u Brazilu u oktobru, kao i uoči poslednja tri izbora. “Sprovođenje zaštite životne sredine obično slabi u izbornim godinama i kriminalci onda u žurbi seku šume pre nego što nova vlada preuzme dužnost”, istakao je Karlos Souza, istraživač u Imazonu, brazilskoj istraživačkoj instituciji.

Amazonska prašuma i druge tropske šume upijaju između 90 i 140 milijardi tona ugljenika i tako doprinose stabilizaciji svetske klime. Samo amazonska prašuma čini deset odsto biomase naše planete. Prokrčene šume su, naprotiv, najveći izvor gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Sečom šume zarad dobijanja zemljišta za poljoprivredno korišćenje dolazi do emitovanja tih gasova u atmosferu, a to destabilizuje klimu.

Report

Šta misliš o ovome?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Written by sandzaklive

HO Hasene podijelila 2700 predramazanskih paketa širom Sandžaka

Novak Đoković izgubio u Monte Karlu izjava