in

Ovo su njegova najjezivija nedela

Simptomatično je da proces rehabilitacije Kalabića traje punih deset godina i da u tom periodu isti sudija Višeg suda u Valjevu Dragan Obradović dva puta donosi rešenje o njegovoj rehabilitaciji iako mu je 2018. godine već jednom Apelacioni sud u Beogradu ukinuo to rešenje na žalbu višeg javnog tužioca.

To što je Kalabić nakon Drugog svetkog rata, najpre, rehabilitovan kao svedok saradnik u službi hapšenja četničkog vođe Draže Mihailovića, a potom i ubijen bez fer suđenja ne znači da nije bio ratni zločinac ogrezao u krvi. To je svih ovih decenija potvrdila istoriografija, a “Blic” izdvaja nekoliko najmonstruozniji zločina za koje je Kalabić ili direktno odgovoran ili po komandoj odgovornosti.

Masakr u selu Drugovac kod Smedereva

Jedan od svedoka na suđenju u postupku po zahtevu za rehabilitaciju Kalabića bio je istoričar Milan Radanović, zaposlen u Arhivu Srba u Hrvatskoj pri Srpskom narodnom vijeću, autor je knjige „Kazna i zločin ‒ snage kolaboracije u Srbiji”, koja govori o zločinima i četnika i partizana u Drugom svetskom ratu. Radanović je na suđenju izjavio da zločin u selu Drugovac u blizini Smederevo, 29. aprila 1944. godine, predstavlja najmasovnije ubistvo srpskog stanovništva tokom Drugog svetskog rata koje su počinili četnici u jednom danu.

Pozivajući se na istraživanja istoričara Nemanje Devića, Radanović je naveo da su u napadu na Drugovac učestvovale dve brigade korpusa Gorske garde ‒ Prva (Oplenačka) i Četvrta (Kosmajska), kao i delovi Smederevskog i Avalskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO). Kako je rekao, obe brigade su bile podređene štabu korpusa Gorske garde kojim je komandovao Nikola Kalabić

‒ Malobrojnije partizanske snage iz Drugovca su se povukle iz sela… U selo su ušli pripadnici JVuO, ubijena su 72 stanovnika, zapaljeno oko 120 kuća i opljačkano gotovo celo selo. U literaturi se navodi da je iz pušaka ubijen 41 stanovnik, da je 24 meštana zaklano, troje umrlo od batinanja, a četvoro izgorelo u zapaljenoj kući ‒ naglasio je Radanović.

Istoričar je dodao da su, prema njegovoj evidenciji, od leta 1943. do kraja leta 1944. godine pripadnici korpusa Gorske garde počinili više od 15 masovnih zločina na tlu Šumadije.

Radanović je naveo da lično misli da nije bilo moguće da jedinice korpusa Gorske garde deluju mimo saznanja i naredbi štaba Gorske garde odnosno Kalabića.

Pokolj u Vraniću

Jedna od najjezivijih zločina pripadnika četničkog pokreta nad srpskim stanovništvom dogodio se na drugi dan Svetog Nikolu 1943. godine u beogradskom naselju Vranić. Tokom noći između 20. i 21. decembra Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO izvršio je masakr civila u kojem je ubijeno 67 meštana, uglavnom žena i dece u 14 kuća zbog toga što su bili osumnjičeni za održavanje veze sa partizanima.

Profesor Duško Radosavljević, predsednik Saveza Antifašista Vojvodine podvlači da je Kalabić bio direktni ubica u tom zločinu.

-On je, između ostalog odgovoran za možda najstrašniji zločin četnika, pokolj u Vraniću, gde su poklani svi, starosti od 4 meseca do 90 godina. To je naučna fantastika… Zašto je to uradio? Iz obesti – apostrofira Radosavljević.

Zločin na Darinkom iz Rajkovca

Istoričar Predrag Marković ističe da Kalabić je bio model četnika kakvim su ih komunisti u posleratnim godinama predstavljali.

– Osim u kafanskim pesmama, gde se on to pokazao kao junak? Samo je užasan zločin nad Darinkom iz Rajkovca dovoljan da se Gorska garda proglasi zločinačkom. Reč je o slučaju Darinke Radović, kojoj su četnici 1943. godine zbog pružanja utočišta partizanima, na njene oči prvo ubili dve ćerke, a potom i nju, što je ostalo upamćeno kao simbol četničkih zločina tokom rata – naglasio je Marković.

Kako je rekao, bizarno je praviti heroja od Kalabića koji je izdao Dražu Mihailovića.

– A i Kalabićeve jedinice su napravile najveće zločine, koji su kompromitovali ceo četnički pokret. Bilo je četnika koji su se borili protiv Nemaca, ali u tim borbama nije učestvovao Kalabić – zaključuje Marković.

Pokolj u Kopljaru

Kalabić svoje i zločine svoje vojske nije krio pa tako Jelena Đureinović koja je doktorirala je na modernoj i savremenoj istoriji na univerzitetu Justus Libig u Gisenu u Nemačkoj, ističe da postoji dokumentacija i prepiska iz Drugog svetskog rata u kome se četnički komandant hvali da je učestvovao u još jednom jezivom pokolju krajem 1943. godine.

– Na primer, pokolj u Kopljaru kod Aranđelovca, u decembru 1943. gde je ubijeno 20 ljudi, gde on sam u depeši piše “sve sam ih poklao”. Imamo 1944. Banju, Mali Požarevac, Drugovac. Godine 1942. i 1943. dosta upada u sela, klanja ljudi, posebno u okolini Aranđelovca – kaže Đureinović.

Autopijac.com

Zahtev za rehabilitaciju podnela unuka Kalabića

Zahtev za rehabilitaciju podnela je pre deset godina Valjevka Vesna Dragojlović, Kalabićeva unuka. Prvo rešenje o rehabilitaciji Nikole Kalabića isti sudija je doneo krajem aprila 2017. godine. Ali, ovo rešenje je, posle žalbe protivnika predlagača, ukinuto početkom maja 2018. godine. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Zastupnik Republike Srbije, Viši javni tužilac u Valjevu će izjaviti žalbu i na poslednju odluku Višeg suda o rehabilitaciji četničkog vojvode Nikole Kalabića, potvrdili su medijima u Višem tužilaštvu u Valjevu.

Inače, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je 2018. rešenje o rehabilitaciji nekadašnjeg komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u otadžbini Nikole Kalabića i vratio predmet Višem sudu u Valjevu na ponovno odlučivanje.

Titov unuk: Naše sudstvo nema ni granice ni mere

Odluku Višeg suda u Valjevu nije mogao da shvati ni unuk Josipa Broza Tita – Joška Broz.

-Ne mogu da shvatim to. U situaciji u kojoj se naša braća Rusi bore protiv nacista, mi rehabilitujemo nekoga ko je učestvovao u ratu na toj strani

– Ne mogu da shvatim to. U situaciji u kojoj se naša braća Rusi bore protiv nacista, mi rehabilitujemo nekoga ko je učestvovao u ratu na toj strani. Naše sudstvo nema ni granice ni mere. nije ovo jedini slučaj… Sve ovo je da se dodvorimo Evropskoj uniji.. To nije popularno… Izazvaće dve strane u narodu, a to nije dobro – naglasio je Broz.

Kako je rekao, “moramo da budemo složni, a da se svađamo oko nekih istorijskih činjenica, nije u redu.”

– Nije momenat da se to radi, jer stvaramo u narodu bunt. U Valjevu dva brata više ne razgovaraju zbog rehabilitacije Kalibića… Nekome ne odgovara da dođe do pomirenja – zaključio je Broz.

Ko je bio Nikola Kalabić?

Nikola Kalabić rođen je u Podnovlju kod Doboja 1906. od oca Milana i majke Joke, koji su se razveli posle Prvog svetskog rata. U Beogradu je završio šest razreda gimnazije, a zatim upisao geodezijski odsek u srednjoj tehničkoj školi.

Na studijama je upoznao godinu dana mlađu koleginicu Borku, rođenu u Rajkovićima kod Valjeva, u porodici starih radikala-pašićevaca. Borka i Nikola su se venčali 1929. godine u valjevskoj crkvi, a godinu dana kasnije dobili su blizance Mirjanu i Mila.

Posle studija službovao je u Beogradu, Aranđelovcu i Valjevu, gde je do početka rata bio načelnik valjevske katastarske uprave. Bio je član sokolskih organizacija i sokolski instruktor. Kao aktivni pripadnik „Udruženja četnika za čast i slobodu otadžbine“ Koste Pećanca odlikovan je 1936. godine Ordenom Jugoslovenske krune.

Rat dočekao u krevetu

Prvi dan rata, 6. april 1941. godine, rezervnog poručnika Nikolu Kalabića zatekao je u krevetu: noga mu je bila u gipsu zbog povrede u saobraćajnoj nesreći. Uskoro je saznao da se u nemačkom zarobljeništvu, ranjen, nalazi general Ljubo Novaković, komandant Valjevskog garnizona Peti puk. Pomogao je generalu da se izvuče, a zatim mu je odneo neophodne potrepštine na Bukulju. Tu je sreo vojvodu Kostu Pećanca, i priključio se njegovoj četničkoj organizaciji.

Po Pećančevim direktivama, među prvima je počeo formiranje četničkog odreda u Valjevu i Kolubari, u kome je kasnije vršio funkciju obaveštajnog oficira. Za ovaj rad Pećanac ga je nagradio zvanjem vojvode cerskog i valjevskog. Ali ubrzo Nikola se vratio sa Bukulje kada je Pećancu poslao uniformu s porukom da ga napušta zato što je krenuo sa Nedićem.

Izvršavao sva Dražina naređenja

Sredinom avgusta 1941. Kalabić je stupio u vezu i s Dražom Mihailovićem i odlazi na Ravnu Goru. Gestapo je 3. oktobra 1942. uhapsio i i potom streljao Nikolinog oca Milana Kalabića, potpukovnika SDS i načelnika požarevačkog okruga za vreme okupacije, pošto su utvrdili da je četnicima davao oružje i informacije.

Nešto kasnije, Nemci su odveli u logor Banjica Nikolinu i Borkinu rodbinu, gde je trebalo da budu streljani. Međutim u jesen 1943. godine, Nikola je uspeo da ih izbavi iz logora, preko svog obaveštajnog oficira Janka Košutića, preko njegovih veza u upravi grada.

Kalabićevi četnici su u 1943. godine izvršili brojne zločine u Šumadiji. Sve do maja 1945, kada je Jugoslovenska vojska u otadžbini doživela potpuni debakl na Zelengori, Kalabić je neprekidno bio uz Dražu Mihailovića i bespogovorno, izvršavao sva njegova naređenja.

Pred sam kraj rata Nikola Kalabić kao i mnogi drugi pripadnici JVUO pokušavali su da se sakriju u zabačenim delovima zemlje i da tamo sačekaju pokušaj bune protiv komunističke vlasti.

Pomagao u hapšenju Draže?

OZNA je krenula sa širokim planom likvidacije bivših pripadnika JVUO i ostalih vojnih organizacija van teritoriji Jugoslavije. Tako su uspeli svoje agente da ubace u mrežu podrške Nikole Kalabića, i da ga u tajnoj operaciji 1945. godine uhapse.

Podaci BIA pokazuju da je Kalabić, praktično kao svedok saradnik učestvovao u akciji hapšenja Draže Mihailović, a da je potom ubijen početkom 1946. godine.

(Blic)

Autopijac.com

Report

Šta misliš o ovome?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Written by sandzaklive

Za preregistraciju vozila na RKS tablice neophodna kosovska lična karta i polisa izdata na Kosovu

Danas oblačno vreme, mestimično sa kišom