in

NVO traže da institucije u Srbiji priznaju žrtve zločina u Sjeverinu

Četiri nevladine organizacije u Srbiji saopštile su 22. oktobra, na godišnjicu otmice u Sjeverinu, da zahtevaju od institucija Srbije da priznaju žrtve ovog zločina, pronađu posmrtne ostatke i obeštete porodice žrtava.Inicijativa mladih za ljudska prava podseća da se navršava 29 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz Sjeverina, grada na samoj granici Srbije i Bosne i Hercegovine.

“Pripadnici srpske paravojne formacije Osvetnici na čelu sa Milanom Lukićem, su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na liniji Priboj – Rudo, tokom prelaska preko teritorije Republike Srpske u mestu Mioče, kod kafane Amfora oteli 16 muškaraca i jednu ženu, odveli ih u Višegrad, gde su ih psihički i fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine”, navodi se u saopštenju i dodaje da su ovi građani Srbije ubijeni samo zbog toga što su bili Muslimani odnosno Bošnjaci.

Do danas su pronađeni ostaci samo jedne žrtve.

Za zločin u Sjeverinu, Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora komandanta “Osvetnika” Milana Lukića, kao i Olivera Krsmanovića (u odsustvu), Dragutina Dragićevića, dok je Đorđe Šević osuđen na 15 godina zatvora.

Tužba za naknadu štete za porodice žrtava koja je podneta 2007. godine je odbijena uz obrazloženje da odgovornosti države Srbije u njihovom slučaju nema, jer se sama otmica dogodila na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Povodom ove godišnjice, oglasio se i Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda saopštenjem u kom navode da „višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije punih 29 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje“.

U saopštenju ovih organizacija navode da je Evropski sud za ljudska prava u februaru 2019. godine odbio da razmatra predstavku koju su mu članovi porodica žrtava uputili s obrazloženjem da se zločin dogodio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime su iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice žrtava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu štete.

„Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene 1990-ih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se ističe da je jedini pozitivan korak učinila opština Priboj „koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015. godine, što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema nesrpskim žrtvama“.

(Radio Slobodna Evropa)

Prijavi post

Šta misliš o ovome?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Objavio sandzaklive

POČELA PRODAJA FUTURISTIČKIH RAZER ZEPHYR MASKI: Imaju ventilatore, RBG, USB-C, koštaju 99 USD i već su rasprodate

Osam novih E-usluga u Novom Pazaru