MISTERIJE SRPSKIH SELA! U ovom mestu neko svake noći uzima KRSTAČU SA GRBOLJA i radi ovo! Jeza!

Srpska sela poznata su po “kovanju” različitih misterija. Čak i objašnjivi fenomeni, na nekim područjima dobijaju epitet tajnovitog i nedokučivog. Neretko ih prati sujeverje, razna verovanja u natprirodne sile i čudna bića, a prenošene s’ kolena na koleno, dorađene i sve strašnije, slušaocima uteruju strah u kosti.

Selo Šarlinac kod Doljevca bilo je u centru pažnje, zbog jednog izuzetno neobičnog događaja. Naime, neko je svaku noć uzimao krstaču sa lokalnog groblja, a zatim je postavljao u dvorišta meštana ovog sela. To je veoma uznemirilo ljude, koji su u strahu čekali svako novo veče i strepeli da krstača ne osvane upravo kod njih.

FOTO: UNSPLASH.COM

Međutim, izgleda da je ova priča dobila epilog, pošto je prema nezvaničnim saznanjima lokalnih novinara, privedeno jedno lice. Sumnja se da je morbidna ideja potekla upravo od njega.

Mnoge misterije srpskih sela do danas su ipak, ostale nerešene.

MISTERIOZNO DRVO

Na drumu koji spaja Kragujevac i Trstenik, pored sela Oparić raste čudesno, gumasto drvo. Divlja jabuka, nije poznata po sočnim plodovima, već misteriji kojom je godinama okovana.

Meštani ovog sela tvrde da je drvo prokleto, a od davnina mu pripisuju natprirodne moći. Zaobilaze ga u širokom luku, pa čak vozači prelaze na drugu stranu puta,a plodno zemljište oko drveta godinama je neobrađeno. Sve to zbog ubeđenja da drvo donosi nesreću, a svako ko dođe u kontakt sa njim umre, ili ima trajne posledice po svoje zdravlje.

U ovu legendu veruju i stari i mladi, meštani, putnici kao i slučajni prolaznici. Krste se kada prođu pored njega, žive u ubeđenju da je drvo obdareno i zbog toga mu ne prilaze, jer kako kažu, ne sme da se dira. Oni malo hrabriji, koji se odvaže na ovaj korak, upozoravaju, ne prolaze bez teških posledica.

VODENICE – DOMOVI NATPRIRODNOG!

Vodenica, simbol starog, seoskog načina života, kod većine stvara nostalgične uspomene na drugačija vremena. Smeštene na reci ili potoku, obično u šumskom predelu, oduvek su privlačile pažnju prolaznika. Njihov izgled i nekadašnja namena, predmet su divljnje mnogih.

Međutim, mnogi zaziru od njih, zbog vela misterije kojim su vekovima obavijene. Postoji verovanje u srpskom narodu da su vodenice staništa natprirodnih bića, jer su sazidana na međi “ovog” i “onog” sveta.

Razlog tome je voda, koja kao izvor života izaziva veliko poštovanje kod ljudi, pa joj se pripisuju i natprirodne moći. Zbog toga vodenice, građene na vodi i nad vodom, u verovanjima, predstavljaju zajedničku tvorevinu Boga i đavola.

Vodenicu je stvorio Bog, a svrhu joj je dao đavo, zahvaljujući kome deo vodeničkog mehanizma, pomoću kojeg se istresaju zrna iz koša pod gornji kamen, funkcioniše.

Pošto se grade na vodi, privlače i razna natprirodna bića, poput vila i demona. One su ljubazne prema čoveku, sve dok ne počne da ih uznemirava, kada mogu postati vrlo loše i osvetoljubive.

Takođe, postoji verovanje da vodenice opsedaju nesrećna bića, koja tumaraju “između ovog i onog” sveta. U narodu poznatiji kao vampiri, oni u gluvo doba posećuju ovu građevinu i pričinjavaju zlo neopreznim vodeničarima.

DREKAVAC U SELU

Selo Korićani postalo je poznato zbog priče o pojavi mitološkog bića – drekavca, a verovanje o njegovom postojanju, vekovima je rašireno među stanovnicima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Čudni zvukovi, senke i lupanje usadili su strah meštanima ovog sela, koji su prvobitno sumnjali na fantome i sekte, ali je glavna optužba ipak pala na drekavca.

Neki su tvrdili da su videli čoveka u crnom, drugi pak da su čuli ruganje, treći su videli zaklane kokoške i krv, ali niko sa sigurnošću nije mogao da potvrdi o čemu se radi. Muškarci su se organizovali u grupe, kako bi lovili nepoznato biće, ali im je on uspešno bežao. Reagovala je i policija, koja nije mogla da reši problem zbog koga su ulice ovog sela u večernjim satima, danima bile puste.

Mnogobrojni su opisi drekavca, pa tako jedni veruju da je to zver slična psu, drugi da je kombinacija psa i mačke, a pominju se i životinje kao što su zmija, medved, veverica…Iako nema dokaza o postojanju ovakvog bića, mnogi ga se i danas plaše. Njegova najupečatljivija uloga do sada, bilo je plašenje male dece, dok ga nisu zamenili babaroga i bauk.

SELO POD KLETVOM

Slaba naseljenost jednog sela u Srbiji posledica je kako meštani kažu – kletve cara Lazara.

Naime, za vreme boja na Kosovu, selo je bilo pod vođstvom Vuka Brankovića. Na Hrebeljanovićev poziv da se ide u boj, odazvalo se samo sedmoro ljudi. Kada je Lazar to saznao rekao je “Neka ih toliko i ostane u selu”.

Ova priča poznata je u selu od davnina, a meštani su posebno poverovali u njenu istinitost, kada je od pretprošle godine u njemu ostalo da živi samo sedam porodica.

Da je kletva istinita meštani veruju i zbog drugih razloga. Naime, selo nikada nije imalo autobusku liniju, školu, prodavnicu, kafanu… Takođe nema ni mesnu kancelariju, već samo predstavnika kada se glasa u susednom Medojevcu.

Ovo selo nema čak ni put, a stariji meštani ocenjuju da mladi ne žele da ostanu ovde zbog nedostatka infrastrukture. Jedino dete koje je još uvek u selu, ima tri godine, a verovatno će i ono čim postane punoletno, sreću potražiti u nekom većem gradu.

Inače, Lazareva kletva, odnosno Kneževa kletva, izrečena je od strane Lazara Hrebeljanovića pred početak Kosovske bitke. Upućena je svim Srbima, koji su ignorisali poziv za rat sa osmanskim carstvom.

Pink.rs

Total
1
Shares
Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Related Posts