in

F dijagnoza posle korone

F dijagnoza nastala je kao posledica pandemije korone, a neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović otkriva kako izgledaju simptomi i test koji možete da uradite sami.Izvor: Prva/screenshot

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović gostovala je u Jutru na Prvoj i tom prilikom otkrila da taj podatak nije precizan, kao i da se radi o ljudima koji su se izjasnili da imaju problem. Samim tim, sumnja se da je broj ljudi sa F dijagnozom znatno veći, a doktorka je otkrila šta ovo stanje obuhvata.

“Mi, koji smo u struci, ni malo nismo iznenađeni. Nema čoveka koji u traumatičnim okolnostima ne može biti F. Svako od nas ima svoj prag. To što se svaki šesti naš sugrađanin izjasnio da ima problem, ne znači da je to brojka koja je definitivna. Mislim da nema čoveka koji nije imao danima anksioznost, nesanicu, napetost, impulsivnost, sve je to F. Nije F dijagnoza samo bežanje od realnosti, nije to samo kad neko čuje glasove ili misli da ga neko proganja. F je i kada noćima ne spavamo, to se, recimo, zove F 50.1. Tako da, mentalno zdravlje je takođe zdravlje”, ističe doktorka i dodaje:

“Ovo je prilika da kažemo da to niko ne sme da zaboravi. Ako nas boli grlo, mi vodimo računa da ne pijemo ledenu vodu. Vrlo je slično i sa mentalnim zdravljem. Prevencija je vrlo značajna, ali naša zdravstvena pismenost je na relativno niskom niovu. Duša može da nas boli, mi to nosimo, a onda kada nemamo dobar dah, a doktor kaže da je sve u redu, onda je to panika koja se širi i na članove porodice”, ističe dr Đukić Dejanović.

Kada i kako se pojavljuje F dijagnoza?

“Možemo da zaključimo da smo krhki onoliko koliko je ljudskom organizmu dato da bude osetljiv na sva traumatična zbivanja. Ako živite u harmoničnoj porodici i ako na poslu imate zdravu atmosferu, vi ćete neku nezadovoljstvo doživljavati malo drugačije. Ako ste puni sopstvenog nezadovoljstva na svakom životnom polju, onda masovna trauma je još jedna kap u punoj čaši vode i moramo biti spremni za nju sa mnogo iše znanja“, ističe doktorka i dodaje:

“Treba obezbediti razgovor i ventilaciju. U otvorenoj pandemiji bila je jedna tiha pandemija mentalnog razboljevanja, na šta nismo mogli da obratimo pažnju jer smo spašavali živote. Ipak, spašavanje duše je na duže staze. U moju ordinaciju svakodnevno dolaze ljudi koji kažu da su bili potpuno stabilni pre pandemije. Znaju datum kada su prestali da spavaju. Onog momenta kada će se pojaviti F dijagnoza, zavisi kada će neko otići zbog svojih simptoma i dobiti je, ali mi je svi zapravo tiho imamo“, kaže dr Slavica.

Koji su simptomi?

Ukoliko primetite neke promene u svom svakodnevnom funkcionisanju, potrebno je da sami uradite test, savetuje doktorka.

“Duša nikada ne može biti spremna ali znanjem i informisanjem šta dalje činimo je ključno. Dakle, ako ne spavam već 3 ili 4 noći, ako imam neki poremaćaj ritma, ja moram uraditi test samoprocene na anksioznost i depresivnost. To je toliko jednostavan test, ima devet pitanja, a uputstvo je vrlo jednostavno. Depresivnost je najčešći parametar jer je 2013. bilo 2.1% depresivnih, a 2021. 4.2%, to je velika razlika”, kaže dr Slavica i dodaje:

“Nema depresije bez gubitka raspoloženja, bez nedostatka interesovanja i zamora ili gubljenja životne radosti, volja se smanjuje. To su osnovni simptomi, a pored toga nesanica, poremećaj ishrane, krivica, preispitivanje, somatske tegobe, lupanje srca, poremćaj disanja, plač, nervoza, na male povode impulsivnost. To sve definiše da li će depresija biti blaga, umerena ili teška. Pitate sebe da li ste tokom dve nedelje bili tužni, da li ste smanjili interesovanje, da li se zamarate, to su osnovna pitanja. Ako se zbir pozitivnih odgovora povećava i pređe 10, svako treba pričati sa stručnjakom”, otkrila je doktorka.

(MONDO)

Report

Šta misliš o ovome?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Written by sandzaklive

SARAJEVO/BANJALUKA: Uhapšeno 12 osoba, ima pripadnika zemunskog klana?

Novi komandant ruske vojske poznat po masovnim razaranjima i ubijanjem civila