in

DA LI JE LITVANIJA SLEDEĆA? U Rusiji traže PONIŠTENJE NEZAVISNOSTI bivše države članice SSSR: “Ovo je direktna pretnja”

Prva država koja je izašla iz Sovjetskog saveza posebno je zabrinuta zbog ruske invazije na Ukrajinu, a nedavni pozivi na poništavanje njene nezavisnosti samo su potpirili ove strahove.

Litvanija deli granicu sa ruskom enklavom Kaljiningrad i zajedno sa svojim baltičkim susedima mesto je održavanja savezničkih vežbi radi pripreme za potencijalnu rusku agresiju.

Dok su se ruske snage još gomilale na ukrajinskoj granici uoči invazije krajem februara, Litvanija je sredinom tog meseca poslala pripadnike svog bataljona protivvazdušne odbrane u Ukrajinu da obuče tamošnju vojsku kako da koriste protivvazdušne sisteme “stinger” dobijene od Viljnusa.

U maju su se stotine Litvanaca udružile kako bi se Ukrajini kupila napredna vojna bespilotna letelica u ratu protiv Rusije, u znak solidarnosti sa susednom državom koja je takođe bila pod vlašću Moskve.

Novu pometnju u Viljnus sada je unela izjava ruskog poslanika, koji je pozvao na poništavanje nezavisnosti Litvanije i podneo nacrt zakona u kojem se tvrdi da je baltička republika ilegalno napustila SSSR. Jevgenij Fjodorov, član vladajuće Ujedinjene Rusije, podneo je u sredu predlog zakona donjem domu ruske Dume.

“Ilegalni dekret Gorbačova”

Litvanija je bila pod kontrolom Sovjetskog saveza više od pet decenija, nakon okupacije 1940, a svoju nezavisnost obnovila je 11. marta 1990. Sovjetske vlasti su inicijalno pokušale da to spreče, zahtevajući da se otkaže proglašenje nezavisnosti i nametanjem ekonomske blokade. Usledili su masovni protesti i sovjetska armija je ušla u Viljnus.

var mpi_wi={userId:12439,siteId:101801,widgetId:103692,widgetType:0};if(void 0===mpi_ref)var mpi_ref=[mpi_wi];else mpi_ref.push(mpi_wi);var mpi_sid=document.getElementById(‘monadplugscript2’);if(!mpi_sid){var mpi_dt=new Date,mpi_ns=document.createElement(‘script’);mpi_ns.id='monadplugscript2',mpi_ns.type=”text/javascript”,mpi_ns.defer=!0,mpi_ns.src=”//cdn.monadplug.com/format/in-text/js/hood.js?v=”+mpi_dt.getYear()+mpi_dt.getMonth()+mpi_dt.getUTCDate()+mpi_dt.getUTCHours();var pmn_os=document.getElementsByTagName(‘script’)[0];pmn_os.parentNode.insertBefore(mpi_ns,pmn_os)}

Državni savet SSSR, kojim je predsedavao Mihail Gorbačov, na kraju je usvojio dekret o nezavisnosti Litvanije početkom septembra 1991, nakon što je 50 drugih zemalja već priznalo njen novi status. Odmah potom je zemlja primljena u Ujedinjene nacije, da bi tri godine kasnije aplicirala za NATO. Primljena je krajme marta 2004, a već početkom maja ušla je i u Evropsku uniju.

Ali, Fjodorov smatra da je dekret Gorbačova bio “ilegalan” jer ga je usvojilo “neustavno telo” što je navodno kršenje Ustava Sovjetskog saveza. On je obrazložio da je Rusija, prema Članu 67.1 ruskog Ustava, pravni naslednik SSSR na njegovoj teritoriji. Stoga, kako smatra, to znači da je priznanje nezavisnosti Litvanije koje je preduzeo Državni savet SSSR podložno poništavanju.

Fjodorov je takođe ukazao da “nije bilo ni referenduma o otcepljenju” Litvanije od SSSR, niti je uspostavljen “tranzicioni period za razmatranje svih spornih pitanja”.

var mpi_wi={userId:12439,siteId:101801,widgetId:103692,widgetType:0};if(void 0===mpi_ref)var mpi_ref=[mpi_wi];else mpi_ref.push(mpi_wi);var mpi_sid=document.getElementById(‘monadplugscript2’);if(!mpi_sid){var mpi_dt=new Date,mpi_ns=document.createElement(‘script’);mpi_ns.id='monadplugscript2',mpi_ns.type=”text/javascript”,mpi_ns.defer=!0,mpi_ns.src=”//cdn.monadplug.com/format/in-text/js/hood.js?v=”+mpi_dt.getYear()+mpi_dt.getMonth()+mpi_dt.getUTCDate()+mpi_dt.getUTCHours();var pmn_os=document.getElementsByTagName(‘script’)[0];pmn_os.parentNode.insertBefore(mpi_ns,pmn_os)}

“Još jedan dan u Dumi”

Posmatrač Rusije Fransis Skar iz BBC-a ocenio je da su Fjororovljevi pogledi “ekstremni čak ui za standarde ruskih poslanika” i da “ne očekuje da ovo stigne bilo gde”.

“Još jedan dan u državnoj Dumi…”, naveo je Skar na “Tviteru”.

Portparol litvanskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je za “Njuzvik” da se “ne treba previše čuditi ovakvim apsurdnim izjavama”.

-Hajde da ne pravimo “planinu od krtičnjaka”… Ipak, moramo razumeti ruski režim sa kojim se svet nosi. Ovo je način na koji on funkcioniše ponaša se, govori, pokušava da nas zaplaši i vodi svoj rat – rekao je on, dodajući da je ovo deo “agresivne propaganda Kremlja usmerene da zatraši sve i svuda”.

“Rusija možda neće da izgubi”

“Njuzvik” ukazuje da se Fjodorovljev predlog zakona pojavio u osetljivo vreme za baltičke države, koje su na prvom frontu NATO i zabrinute za buduće namere ruskog predsednika Vladimira Putina. List takođe podseća da je bivši ruski zvaničnik Igor Koročenko u martu na državnoj televiziji govorio o mogućnosti zauzimanja baltičkih država kao odgovor na ulogu NATO u Ukrajini.

Odnoseći se na predlog zakona Fjodorova, litvanijski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis je u intervjuu za “Forin polisi” objavljenom u petak to opisao kao “direktnu pretnju” svojoj zemlji.

– Ja bih to nazvao pretnjom, direktnom pretnjom Litvaniji a mi sve te pretnje uzimamo ozbiljno, čak i ako osoba (koja je iznela predlog) nije poznata po političkoj ozbiljnosti u ruskim političkim krugovima. Rusija je veoma opasan sused i zato mi sve što dolazi iz Moskve uzimamo veoma ozbiljno – rekao je Landsbergis.

On je ukazao da je, gledano taktički, “rat daleko od dobijenog”.

– Rusi i dalje napreduju ili Ukrajinci nisu u stanju da održe liniju kontakta nedirnutom. I dalje postoji prilično velika šansa da se Rusija neće suočiti sa porazom. Da, očigledno su ranjeni sa sankcijama i enormnim gubicima na bojnom polju ali su sposobni da to izdrže a ako to uspeju na duži rok onda smo ponovo u veoma, veoma opasnoj fazi geopolitičke stvarnosti – istakao je Landsbergis.

“Sve se svodi na velike sile”

On je ukazao da iako zemlje poput Litvanije, Letonije i Estonije, čak i veće kao što je Poljska, rade sve što mogu, “sve se svodi na to šta velike industrijske sile sveta mogu i treba da urade, jer odatle dolazi glavna vatrena moć”.

– Ono što bih voleo da vidim je veoma jasna posvećenost velikih, industrijskih sila da će moći da podrže ukrajinske ratne napore dok Ukrajina ne dođe do pobede a Rusija se suoči sa strateškim porazom – istakao je on, dodajući da je i dalje potrebno mnogo diplomatskih napora da se to postigne.

U međuvremenu je nemački kancelar Olaf Šolc objavio da je Berlin spreman da pojača svoju vojnu misiju u Litvaniji kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine.

– Spremni smo da pojačamo naše angažovanje i razvijemo ga u pravcu snažne borbene brigade. Branićemo svaki centimetar teritorije NATO – istakao je Šolc tokom posete Viljnusu.

Izvori iz nemačke vlade rekli su Rojtersu da će Nemačka izdvojiti jednu borbeno spremnu brigadu sa oko 3.000 vojnika koji bi mogli da se brzo rasporede u slučaju potrebe da brane Litvaniju. Broj nemačkih vojnika u Litvaniji, kako su istakli izvori, povećao bi se na 1.500 sa trenutnih 1.000, koji su poslati Litvaniji nakon ruske aneksije Krima. Baltičke zemlje sada očekuju više vojnika iz Kanade i Velike Britanije, koje su zadužene za slične NATO jedinice u Letoniji i Estoniji, kako je rekao predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

“Ukrajina je lakmus papir”

Nemačka je do sada odbijala da pošalje Kijevu zapadne tenkove, zbog čega se Šolc našao na meti kritika i razočarenja. Na pitanje da li je trenutna bezbednosna arhitektura u Evropi dovoljna da zaštiti Litvaniju i druge zemlje kontinenta, Landsbergis je rekao da je “Ukrajina lakmus papir”.

– Ako Ukrajina uz zapadnu pomoć dobije rat… …a Rusija izgubi, onda mislim da je neminovno da Ukrajina bude deo ovog novog sistema. Možda će biti deo NATO, možda neće u kratkoročnom smislu, ali biće deo evropskog sistema bezbednosti nakon rata. To bi svima dalo mnogo samopouzdanja da imamo novi sistem i da on funkcioniše. Ukoliko Rusija ne izgubi, onda je to zabrinjavajući scenario za sve – naveo je.

– Ako dozvolimo da država poput Ukrajine izgubi svoje teritorije – a izgradili smo sistem oko ovog principa teritorijalnog integriteta – onda su svi u opasnosti i nijedna zemlja neće biti dovoljno velika da bude potpuno bezbedna – zaključio je Landsbergis.

(Blic)

Report

Šta misliš o ovome?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Written by sandzaklive

Letnje temperature i pune plaže; Ukrajinci zaboravili na rat i opustili se

POKUŠAJ SAMOUBISTVA U NOVOM PAZARU! Mlada porodilja skočila sa terase